2023. године свакодневни живот прожет је процесима прикупљања података, анализе података и примене њихових резултата — углавном без значајнијег одређења. Глобални обим података се повећава у незамисливим размерама; количина ,,глобалне датасфере’’ се сада мери у зетабајтима. Подаци су постали кључни ресурс за привреду и друштво. Европска комисија процењује да ће се до 2025. године број стручњака за податке у Европи удвостручити у односу на 2018. годину. У исто време, пословни процеси који почивају на подацима чине појединце метом за селективне маркетиншке напоре, испоруку информација и одлуке засноване на алгоритму.

Да ли је степен информисаности довољан?

Колико је становништво информисано о овим питањима? Ко тачно зна како се добијају подаци о времену данас, шта се дешава са подацима из навигације возила и да ли прилагођавање подешавања колачића током интернет претраживања има смисла? При свакодневном коришћењу медија, пословни модели платформи друштвених медија засновани на подацима често се користе без много размишљања. Кориснички профили се израђују током свакодневних интернет активности а да корисници често тога нису ни свесни. И ретко ко доводи у питање базу података сјајне графике или податке стечене увежбавањем иза резултата вештачке интелигенције. Да ли је ово (не)проблематично? И да ли „подацијска писменост“ може да пружи лек?

Подацијска писменост - шта је то?

Подацијска писменост се дефинише као способност прикупљања, управљања, оцене и критичке примене података, према синтези истраживања из 2015. године. Ова дефиниција подсећа на вештине као што су спровођење интернет истраживања или анкета, израда Excel табела, коришћење алата за веб аналитику, или састављање извештаја на основу података.

Оквир компетенција на немачком језику за подацијску писменост уведен је 2019. године у облику Оквира будућих вештина за подацијску писменост (прилог на немачком језику) за сектор високог образовања који се посебно бави оним вештинама потребним у истраживању. 2020. године, два истраживача из Хамбурга објавила су чланак под насловом „Datenkompetenz – Data Literacy“ (прилог на немачком језику), у ком наводе подацијску писменост као кључну компетенцију 21. века, која обухвата прикупљање података, управљање подацима, оцену и примену података (укључујући етику података).

Све ово остаје релевантно, али би требало да буде преиспитано у сусрет развоју који брзо напредује. Дефиниције попут „подацијска писменост“, уско везане за технолошки напредак, увек треба схватати као динамичке.

Преиспитивање подацијске писмености: шта се променило?

Пословни модел друштвених медија има за циљ стварање узајамног деловања (интеракције), а алгоритми који се крију иза покрећу овај пословни модел. Корисници се подстичу да деле садржај, лајкују, коментаришу и остављају трагове података, а највероватније ће то учинити са емоционално набијеним садржајем. Ово има свеукупни поларизујуц́и и дестабилизујући ефекат. Медијско образовање које разјашњава такву динамику доприноси медијској писмености и демократији. Корисници друштвених медија који су обавештени о овоме имају мање шансе да одржавају обрасце узбуђења интернет јавности (надамо се).

2023. година захтева додатну пажњу због широко распрострањене доступности генеративне вештачке интелигенције. Велики језички модели као што је ChatGPT генеришу информације на основу података стечених увежбавањем, а који могу укључивати пристрасности, као што је родна пристрасност – ово треба узети у обзир при тумачењу резултата. Такође, код излаза чистих језичких модела, директни извори резултата се не могу пратити и стога их није могуће ставити у контекст. За производе вештачке интелигенције, кључ је у то да није увек све онако како изгледа. Стога су функционално разумевање и подацијска писменост потребни за правилно руковање алатима вештачке интелигенције као што је ChatGPT – барем када су резултати намењени за објављивање или подучавање. Поред тога, приватност података се мора обавезно размотрити када се користе алати генеративне вештачке интелигенције.

Коначно, очекује се да примена вештачке интелигенције донесе мноштво површних или нетачних информација на мрежи – било намерно или из незнања. Пријем ових садржаја захтева и знање и умеће, односно критичко мишљење или, другим речима, посебну подацијску писменост. Док тренутни предлог закона ЕУ о вештачкој интелигенцији позива на прописе о високоризичној вештачкој интелигенцији и декларацију за производе као што је ChatGPT, исход остаје неизвестан (прилог на немачком језику).

Ако се сви ови аспекти обједине у концепт „подацијске писмености“, он се уско везује за „критичку медијску писменост“, како је објашњено у видео снимку аутора Марио Фриедвагнера (Mario Friedwagner) из бифеб-а.

Шта концепт подацијске писмености доноси образовању одраслих? 

У новијој интерпретацији („преиспитаној“), „подацијска писменост“ стоји на раскршћу критичке медијске писмености. 

Залагање за више ,,подацијске писмености’’ је, стога, позив на преусмеравање пажње – конкретно, више пажње посветити тренутним механизмима друштвених медија и генеративној вештачкој интелигенцији (и другим пословним моделима будућности на основу података).

Може ли ова усредсређеност стратешки допринети бољем спровођењу друштвено-политички важног циља просветљења? И да ли образовање одраслих може имати користи од тога?

И једно и друго је сасвим могуће. Због друштвених медија и генеративне вештачке интелигенције, критичко размишљање и будна медијска писменост су важнији него икад. Иако су ово такође теме у политичком образовању, термини као што су ,,политичко образовање’’ и ,,критичко размишљање’’ традиционално се суочавају са маркетиншким изазовима у образовању одраслих — оба су мањински програми засновани на броју учешц́а. Међутим, сналажење у свету које почива на подацима могло би бити проблем за учење за многе људе - не само када се биографски релевантне одлуке у њиховим животима доносе на основу алгоритама. У идеалном случају, подацијска писменост је од значаја за све који размишљају о основи њихове процене ризика у осигурању, где се шаљу подаци из навигационог система њиховог возила и зашто се често преиспитује одустанак од захтева за колачиће.

Подацијска писменост на дневном реду политика 

Европски оквир за дигиталну компетенцију – познат као ДигЦомп Европски оквир за дигиталнe компетенцијe – познат као DigComp – већ је укључио област компетенција  „Информациона и подацијска писменост“ у верзију 2.1 из 2017. године. Ова област компетенција је дефинисала циљеве као што су истраживање, критичка оцена и управљање информацијама и подацима. Ово је усвојено у аустријски модел DigComp 2.2. АТ и даље развијено у моделу DigComp 2.3. који сада јасно укључује појам „критично“.

Немачка савезна влада је 2021. године усвојила опсежну стратегију података, са јасним циљем да повећа подацијску писменост немачког становништва. У Аустрији, (бивши) Савет за истраживање и технолошки развој је 2022. године представио документ о ставу под насловом „Изврсност података: Стратегије за Аустрију“ (прилог на немачком језику), позивајући на циљано побољшање подацијске писмености становништва у Аустрији. Чини се да је жељени сценарио становништва које влада подацијском писменошћу консензус – како у Аустрији тако и шире.

Међутим, тешко је превидети одређену напетост у вези са економским проблемима. У публикацији о Дигиталном акционом плану Аустрије под називом „Прилика великих података“ (прилог на немачком језику), наводи се „Сувереност података је могућа само ако постоји довољно знања о сопственим подацима, обради ових података, те могуц́ностима и ризицима коришћења података у целом друштву.’’ Истовремено, концепт суверености података је допуњен позивом на „солидарност података“. У суштини, ово подстиче дељење података у сврхе са друштвеном додатом вредношћу. У позадини овог је Европска стратегија података, која има за циљ успостављање јединственог тржишта података и омогућавање дељених података у различитим секторима и преко државних граница унутар Европске уније. Државна имплементација Европске стратегије података у Аустрији је у надлежности Савезног министарства финансија (BMF) од јула 2023. године.

За више информација: